Зашто твој страни језик звучи као да га говори робот? Зато што ти недостаје овај „тајни зачин“

Да ли си и ти икада имао ову дилему: запамтио си хиљаде речи, проучио дебеле књиге граматике, али када дође до тога да заиста проговориш са странцем, одмах се блокираш?

Или ти мозак постане празан, или су ти речи сувопарне, као да рецитујеш лекцију. Ако саговорник говори брзо, не можеш да га пратиш, и дуго не можеш да изговориш цео одговор. Тај осећај је као да си програмирани робот, крут и незграпан.

Где је заправо проблем?

Данас желим да ти откријем једну тајну: оно што ти недостаје није више речи или компликованије реченичне конструкције, већ тајни зачин који може да „оживи“ језик.

Замислите учење страног језика као учење кувања

Замислимо учење страног језика као учење припреме јела.

Уџбеници и апликације за речи дали су ти најсвежије састојке (речник) и најпрецизнији рецепт (граматика). Строго пратиш кораке, грам соли, кашика уља, без грешке. Теоретски, ово јело би требало да буде савршено.

Али зашто оно што ти скуваш увек делује као да му недостаје мало „душе“? Док јела кувана у ресторанима или домаћа јела твоје маме увек имају онај посебан „шмек“, због којег их људи памте и желе још?

Зато што су овладали тајном која није написана у рецепту: зачинима.

Онај наизглед насумични лук, ђумбир, бели лук, мало соја соса за побољшање укуса, мало сусамовог уља које се додаје пред крај — то су „зачини“. У језику, овај зачин су оне ствари због којих су нас учитељи критиковали, а које су сматране „незваничним“ — поштапалице и попуњавачи празнина (Filler Words).

На шпанском се зову muletillas. Оне нису грешке у говору, већ кључ за то да дијалог буде људски и природно течан.

Које магично дејство заправо има овај „зачин“?

1. Може да ти купи драгоцено време за размишљање

Када разговарамо са изворним говорницима, наш мозак треба време да обради информације и организује језик. Тада, једноставна поштапалица, као кад кувар дода мало вина за кување док баца храну у воку, не само да јелу додаје арому, већ ти купује и неколико десетинки секунде драгоценог времена да се припремиш за следећи корак.

Уместо незграпне тишине, боље је природно рећи „хмм…“ или „оно…“, пуштајући да се разговор настави у природнијем ритму.

2. Због њега звучиш више као „локалац“

Нико не говори као да пише научни рад. Природни разговори су пуни пауза, понављања и спонтаних узвика. Ове поштапалице су „лук, ђумбир и бели лук“ језика, додајући укус и ритам твом изразу.

Када почнеш да их користиш, изненадићеш се када откријеш да више не звучиш као хладна језичка машина, већ више као живо, емотивно биће, прави „локалац“.

3. Чини разговор заиста „живим“

Много пута смо превише фокусирани на „како да одговорим“, заборављајући да је „комуникација“ сама по себи двосмерна.

Речи попут „Заиста?“, „Разумем“, „Знаш ли?“, су као оно што често говоримо на српском „Мхм“, „Тако је“, „И шта онда?“. Оне шаљу сигнал саговорнику: „Слушам, заинтересован сам, молим те настави!“. Ово претвара разговор из твоје самосталне „презентације“ у праву интеракцију са узајамним разменама.

10 изузетно корисних шпанских „зачинских речи“

Спреман да додаш мало „шмека“ свом шпанском? Испробај ове изузетно аутентичне muletillas испод.

Када треба да „добијеш“ мало времена…

Emmm…
- Ово је више звук, еквивалент српском „хммм…“ или енглеском „Um…“. Користи га када треба да размислиш шта да кажеш следеће.
- “¿Quieres ir al cine?” “Emmm… déjame ver mi agenda.” („Хоћеш ли у биоскоп?“ „Хммм… да видим свој распоред.“)
Bueno…
- Његово значење је „добро“, али као попуњавач празнине, више је налик енглеском „Well…“ или српском „Па…“. Може се користити за почетак реченице, изражавање оклевања или за добијање мало времена за размишљање.
- “¿Te gustó la película?” “Bueeeeno… no mucho.” („Да ли ти се допао филм?“ „Па… не баш много.“)
Pues…
- Као и Bueno, ово је такође универзална поштапалица, што значи „дакле…“ или „па…“. Чућеш је у сваком разговору.
- “¿Has hecho la tarea?” “Pues… no.” („Јеси ли урадио домаћи?“ „Па… нисам.“)
A ver…
- Дословно значи „да видим…“, а употреба је потпуно иста као на српском. Користи га када треба да размислиш или да донесеш одлуку.
- “¿Qué quieres comer?” “A ver… quizás una pizza.” („Шта желиш да једеш?“ „Да видим… можда пицу.“)

Када треба да објасниш или допуниш…

Es que…
- Еквивалентно изразу „ствар је у томе…“ или „проблем је што…“. Када треба да објасниш разлог или даш изговор, ово је најбољи почетак.
- “¿Por qué no viniste a la fiesta?” “Es que tenía que trabajar.” („Зашто ниси дошао на журку?“ „Ствар је у томе да сам морао да радим.“)
O sea…
- Користи се за појашњење или додатно објашњење онога што си управо рекао, еквивалентно изразу „то јест…“ или „хоћу да кажем…“.
- “Llego en cinco minutos, o sea, estaré un poco tarde.” („Стижем за пет минута, то јест, закаснићу мало.“)
Digo…
- Погрешио си? Без страха! Користи digo да се исправиш, што значи „хоћу да кажем…“. За почетнике је то прави спас.
- “La cita es el martes… digo, el miércoles.” („Састанак је у уторак… хоћу да кажем, у среду.“)

Када треба да интерактујеш или потврдиш…

¿Sabes?
- Ставља се на крај реченице, значи „Знаш?“, користи се за тражење сагласности саговорника или да се увериш да слуша.
- “El nuevo restaurante es increíble, ¿sabes?” („Нови ресторан је невероватан, знаш?“)
Claro
- Значи „наравно“, користи се за изражавање снажне сагласности, говорећи саговорнику „потпуно се слажем са твојим мишљењем“.
- “¿Crees que es una buena idea?” “¡Claro!” („Мислиш ли да је то добра идеја?“ „Наравно!“)
Vale
- Нарочито често у Шпанији, еквивалентно „у реду“, користи се да се покаже да си разумео или се сложио.
- “¿Entendido?” “Vale.” („Разумеш?“ „У реду.“)