Zašto se Harvard ne zove „Američki nacionalni univerzitet“? Svetska istorija skrivena u nazivu univerziteta je uzbudljivija nego što mislite

Da li ste se ikada zapitali?

U našem okruženju imamo „Nacionalni“ univerzitet Cinghua, „Nacionalni“ univerzitet Tajvan, a i Rusija ima gomilu „nacionalnih“ univerziteta. Ali, ako pogledamo svet, zašto nijedan od najprestižnijih univerziteta, poput Harvarda, Jejla, Oksforda, Kembridža, u svom nazivu nema reč „nacionalni“ (National)?

Još je čudnije to što Velika Britanija ima „Imperijalni koledž“ (Imperial College), što zvuči prilično moćno; dok su se Nemačka i Japan, posle Drugog svetskog rata, grčevito trudili da izbrišu reči „imperijalni“ ili „nacionalni“ iz naziva svojih univerziteta.

Šta se, zapravo, krije iza ovoga? Da li reč „nacionalni“ u inostranstvu ima neko značenje koje mi ne poznajemo?

Danas ćemo otkriti ovu tajnu skrivenu u nazivima univerziteta. Zapravo, davanje imena univerzitetu je poput davanja imena restoranu – ime nije samo oznaka, već i proglas.

Prva vrsta restorana: „Domaća jela kod Starog Vanga“ – Lokalni univerziteti koji služe zajednici

Zamislite da želite da otvorite restoran u Americi. Da li biste ga nazvali „Prvi američki majstor kulinarstva“? Verovatno ne. Verovatnije biste ga nazvali „Kalifornijska sunčana kuhinja“ ili „Teksaška kuća roštilja“. To zvuči prijatno, autentično i jasno poručuje svima: Ja služim stanovnicima ovog kraja.

Istu logiku prate i „državni univerziteti“ (State University) u Americi.

Na primer, Univerzitet Kalifornije (University of California) ili Univerzitet Teksasa (University of Texas) – njihovi nazivi naglašavaju „državu“ (saveznu državu), a ne „naciju“. To je vrlo pametan pristup, jer istovremeno odražava javni karakter univerziteta koji služe poreskim obveznicima te savezne države, a istovremeno se vešto izbegavaju potencijalni problemi koje reč „nacionalni“ može doneti.

Jer u Americi i mnogim zapadnim zemljama, „nacionalizam“ (Nationalism) je vrlo osetljiva reč koja se lako povezuje sa ratom, sukobima i ksenofobijom. Zato je korišćenje reči „državni“ (State) umesto „nacionalni“ (National), baš kao i davanje restoranu imena „Domaća jela kod Starog Vanga“ – skromno, praktično i fokusirano na pružanje najbolje usluge komšiluku.

Druga vrsta restorana: „Prva kineska kula“ – Vodeći univerziteti koji predstavljaju lice nacije

Naravno, postoje i vlasnici restorana koji su ambiciozni i žele da postanu nacionalni reper. Oni će svoj restoran nazvati „Prva kineska kula“ ili „Glavna pekinška patka“. Takav naziv, čim se pojavi, predstavlja samopouzdanje koje kaže „niko ne može da mi parira“; to nije samo restoran, već i lice nacionalne kuhinje.

U nekim zemljama, „nacionalni univerziteti“ igraju upravo tu ulogu.

Na primer, „Australijski nacionalni univerzitet“ (Australian National University) ili „Nacionalni univerzitet Singapura“ (National University of Singapore). U tim zemljama, „nacionalni univerzitet“ je obično samo jedan, akademski lider stvoren ulaganjem celokupne nacionalne moći, koji predstavlja najviši nivo cele zemlje. Njegovo ime je blistava nacionalna vizit karta.

Ovo se potpuno razlikuje od situacije na koju smo mi navikli, gde postoji mnogo „nacionalnih“ univerziteta. Tamo, „nacionalni“ znači jedinstven i prestižan status.

Treća vrsta restorana: „Japanska kantina osvajanja“ – Imperijalni univerziteti sa pečatom agresije

Sada, zamislite najgori mogući scenario.

Restoran koji se ne zove „Domaća jela“, niti „Prva kula“, već „Japanska kantina osvajanja“ ili „Germanska vrhunska gozba“, otvoren na okupiranoj zemlji. Svrha ovog restorana nije bila da kuva, već da svojim imenom i postojanjem stalno podseća lokalno stanovništvo: „Osvojeni ste od nas.“

Zato su reči „nacionalni“ (National) i „imperijalni“ (Imperial) postale tako „otrovne“ u istoriji.

Tokom Drugog svetskog rata, nacistička Nemačka i Japansko carstvo su na okupiranim teritorijama osnivale takozvane „imperijalne univerzitete“ (Reichsuniversität / 帝国大学). Ove škole su bile oruđe za sprovođenje kulturne agresije i rasne asimilacije, a njihovi nazivi su bili poput istorijske tetovaže na licu, ispunjene nasiljem i ugnjetavanjem.

Nakon rata, ovi nazivi postali su velika sramota. Nemačka, Japan i druge evropske zemlje su ih brzo izbrisale iz istorije. Ljudi su postali izuzetno oprezni prema reči „nacionalni“, plašeći se da bi se mogla povezati sa fašizmom i imperijalizmom.

Zato je danas na evropskom kontinentu teško pronaći opšti univerzitet nazvan „nacionalni“. Čak i holandski, istorijski „Rijksuniversiteit“ (što doslovno znači „Nacionalni univerzitet“), u svojoj eksternoj komunikaciji radije ga vešto prevodi kao neutralniji „Državni univerzitet“ (State University), kako bi se izbegle bilo kakve neželjene asocijacije.

Svetonazor iza naziva univerziteta

Sada, ako ponovo pogledamo te nazive, sve postaje jasno:

SAD koriste „državni“: To je pragmatizam, s naglaskom na služenje lokalnoj zajednici.
Velika Britanija zadržava „Imperijalni koledž“: Poput starog plemića koji nije zaboravio slavu „carstva u kojem sunce nikad ne zalazi“, istorijsko nasleđe je očuvano.
Australija i Singapur koriste „nacionalni“: To je nacionalna vizit karta, koja pokazuje vrhunsko samopouzdanje.
Evropski kontinent uglavnom izbegava „nacionalni“: To je odraz istorije, pažljivo povlačeći liniju razgraničenja s bolnom prošlošću.

Jednostavan naziv univerziteta, međutim, krije svetovni, istorijski i vrednosni pogled jedne nacije. On nam govori da jezik nije samo kombinacija doslovnih značenja. Iza svake reči leže kultura, istorija i emocije.

Upravo je to najprivlačniji, ali i najizazovniji aspekt interkulturalne komunikacije. Jednostavan mašinski prevod možda može da vam kaže da je „National“ „nacionalni“, ali ne može da vam prenese hiljade značenja koja ima u različitim kontekstima – da li je to slava, odgovornost ili ožiljak?

Da bismo istinski razumeli svet i vodili duboke razgovore sa ljudima različitog kulturnog porekla, moramo proniknuti u priče iza ovih reči.

A to je, u stvari, i pravo značenje komunikacije.

Želite li da vodite duboke razgovore sa ljudima iz celog sveta i razumete kulturne priče iza njihovih jezika? Isprobajte Intent. To je aplikacija za ćaskanje sa ugrađenim vrhunskim AI prevodom, koja vam omogućava da pređete jezičke barijere, slobodno razgovarate sa bilo kim širom sveta i zaista razumete jedni druge.