Nije da se „ne usuđuješ“ da govoriš strani jezik, samo si dobio „bolest Mišlenovog kuvara“

Da li ste ikada imali ovakvo iskustvo?

Naučili ste gomilu reči napamet, pravila gramatike znate napamet, ali kada stranac zaista stane pred Vas, iako Vam u glavi jure hiljade misli, usta su Vam kao zalepljena i ne možete da izustite ni reč.

Ovo uvek pripisujemo „stidljivosti“ ili „nedostatku talenta“. Ali istina je da ste možda samo dobili vrlo čestu „bolest“ – koju ja nazivam „bolest Mišlenovog kuvara“.

Učenje stranog jezika, kao učenje pripreme novog jela

Zamislite da prvi put učite da kuvate. Vaš cilj je da napravite jestivu kajganu sa paradajzom. Kako biste to uradili? Verovatno biste se spetljali, možda stavili previše soli, ili pogrešnu temperaturu, i konačni rezultat možda ne bi izgledao najbolje, ali na kraju krajeva, to je jelo koje se može jesti i koje će Vam pomoći da sledeći put budete bolji.

Ali šta ako od samog početka Vaš cilj nije bio „napraviti jelo“, već „napraviti savršenu kajganu sa paradajzom koja može da dobije Mišlenovu zvezdicu“?

Pre nego što počnete da kuvate, iznova biste proučavali recept, brinući se koliki bi trebalo da budu komadi paradajza i koliko dugo treba mutiti jaja. Čak biste se ustručavali da upalite šporet, samo zato što se plašite da ćete napraviti nered u kuhinji ili da se brinete da ukus neće biti dovoljno zadivljujući.

A rezultat? Dok drugi već jedu svoja domaća jela, možda ne tako savršena, Vi sa gomilom savršenih sastojaka imate samo prazan tanjir.

To je naša najveća mentalna blokada kada govorimo strani jezik.

Prestanite da težite „savršenom izgovoru“, prvo „poslužite jelo“

Uvek mislimo da prva reč koju izgovorimo mora biti gramatički ispravna, sa autentičnim izgovorom i prefinjenim rečnikom. To je kao da tražite od kuvara početnika da prvi put kad kuva napravi vrhunsko jelo – apsurdno i nerealno.

Činjenica je: Bolje je govoriti nesigurno nego ćutati.

Jelo koje je malo slano, bolje je od jela koje uopšte ne postoji. Ako sagovornik može da „okusi“ Vaše značenje, to je već ogroman uspeh. Te male gramatičke greške ili akcenat su kao zrnca soli koja se nisu sasvim promešala u jelu – bezazlene su. Pravi kuvari su svi počeli tako što su spalili bezbroj šerpi.

Ne plašite se „loših kritika“, niko Vam neće davati ocene

Plašimo se da budemo osuđivani. Plašimo se da će drugi pomisliti „kako loše govori“, baš kao što se kuvari plaše loših kritika gostiju.

Ali, razmislite sa druge strane: Ako zbog straha ne progovorite ni reč, šta će drugi pomisliti? Mogu pomisliti da ste „nepristupačni“, „dosadni“, ili da uopšte „ne želite da komunicirate“.

Bez obzira da li govorite ili ne, druga strana već stvara utisak o Vama. Umesto da pasivno dobijete etiketu „ćutljivog“, bolje je da aktivno komunicirate, čak i ako je proces malo nespretan. Prijatelj koji je spreman da Vam posluži jelo koje je sam spremio, makar i sa malim manama, uvek će biti popularniji od nekoga ko samo sa strane prazno priča o savršenom receptu.

Kako izlečiti svoju „bolest Mišlenovog kuvara“?

Odgovor je jednostavan: Ne ponašajte se kao glavni kuvar, ponašajte se kao srećni „kuvar kod kuće“.

Vaš cilj nije da zadivite svet, već da uživate u procesu kuvanja (komunikacije) i da delite svoje „delo“ sa drugima.

Prihvatite nered u kuhinji. Prihvatite to, Vaša kuhinja za učenje jezika osuđena je na to da bude neuredna. Pravljenje grešaka nije neuspeh, već dokaz da učite. Pogrešna reč danas, pogrešno vreme sutra – sve je to „probavanje jela“, što će Vam pomoći da sledeći put budete bolji.
Počnite od „domaćih jela“. Nemojte odmah izazivati komplikovana jela poput „Bude koji preskače zid“ (na primer, raspravljati o filozofiji sa nekim). Počnite sa najjednostavnijom „kajganom sa paradajzom“ (na primer, pozdravljanje, pitanje o vremenu). Izgradnja samopouzdanja mnogo je važnija od pokazivanja naprednih veština.
Pronađite bezbednog partnera za „probavanje jela“. Najvažniji korak je pronaći okruženje u kojem možete slobodno „eksperimentisati“ sa jelima bez straha od ismevanja. Ovde se greške podstiču, a pokušaji hvale.

U prošlosti je to možda bilo teško. Ali sada nam tehnologija pruža izvanrednu „simulacionu kuhinju“. Na primer, alati poput Intent su poput aplikacije za ćaskanje sa ugrađenim pametnim prevodom. Možete komunicirati sa ljudima širom sveta, a kada se zaglavite i ne možete da pronađete pravu reč, njegov AI prevodilac je kao prijateljski pomoćni kuvar koji Vam odmah pruža najprikladniji „začin“.

Ovo je potpuno promenilo pravila igre. Ono je pretvorilo nekadašnji visokopritisni „scenski nastup“ u opušten, zabavan kuhinjski eksperiment. Ovde možete smelo da eksperimentišete, sve dok ne budete puni samopouzdanja i spremni da „pokažete svoje umeće“ prijateljima u stvarnom životu.

Dakle, prestanite da se opterećujete tom nedostižnom „Mišlenovom gozbom“.

Uđite u svoju jezičku kuhinju i smelo upalite vatru. Zapamtite, svrha jezika nije savršen nastup, već topla veza. Najukusniji razgovori, baš kao i najukusnija jela, često imaju malo nesavršenosti, ali su puni iskrenosti.