Deset godina učite engleski, zašto ste i dalje „nemušti“? Zato što u rukama nemate udžbenik, već ključ.

Svi smo se našli u ovakvoj situaciji, zar ne?

U školi smo proveli više od deset godina „grizući“ knjigu. Učili smo napamet rečnike ogromne kao planina, rešavali bezbroj gramatičkih vežbi. Mogli smo da dobijemo visoke ocene, da razumemo složene tekstove.

Ali čim bismo naišli na nekog stranca, naš mozak bi se istog trena ispraznio. One reči i fraze koje smo znali napamet, kao da su bile zaključane u grlu, nijedna reč nije mogla da izađe.

Zašto je to tako? Mi smo se toliko trudili, zašto je sav trud bio uzaludan?

Problem je u sledećem: Uvek smo mislili da je jezik nauka koju treba „savladati“. Ali u stvarnosti, jezik nije debeo udžbenik, već ključ koji može da otvori nove svetove.

Zamislite da u ruci držite ključ. Šta biste uradili?

Ne biste ga svakodnevno glancali do sjaja, niti proučavali od kog je metala, koliko zubaca ima, ili koji ga je majstor napravio. Ono što biste uradili jeste da pronađete vrata, ubacite ga u bravu i okrenete.

Jer vrednost ključa nije u njemu samom, već u onome što može da vam otvori.

Isto je i sa ključem zvanim jezik.

• Otvoriće vam „vrata prijateljstva“. Iza tih vrata čeka vas prijatelj iz druge kulture, sa kojim možete deliti život, smeh i brige, i otkriti da su ljudske radosti i tuge zaista univerzalne.
• Otvoriće vam „vrata kulture“. Iza tih vrata su autentični filmovi, muzika i knjige. Više nećete morati da se oslanjate na titlove i prevode, već ćete direktno osetiti istinske emocije koje je autor želeo da prenese.
• Otvoriće vam „vrata istraživanja“. Iza tih vrata je slobodno putovanje. Više niste turista koji samo pokazuje prstom na slike u meniju, već možete ćaskati sa lokalnim stanovništvom i čuti priče koje vam nijedna mapa nikada neće otkriti.

Najveća greška koju pravimo u učenju jezika jeste što previše vremena trošimo „glancajući“ ovaj ključ, a zaboravimo da ga upotrebimo da „otvorimo vrata“. Plašimo se da ključ nije dovoljno savršen, plašimo se da će se zaglaviti kada pokušamo da otvorimo, plašimo se da svet iza vrata nije onakav kakvim smo ga zamišljali.

Ali ključ koji može da otvori vrata, makar bio i malo zarđao, vredi mnogo više od potpuno novog i sjajnog ključa koji zauvek leži u kutiji.

Dakle, ono što zaista treba da uradimo jeste da promenimo svoj pristup:

Prestanite da „učite“ jezik, počnite da ga „koristite“.

Vaš cilj nije savršen rezultat na testu, već stvarna konekcija. Vaša prva rečenica ne mora biti savršena, samo ako sagovornik razume šta želite da kažete, to je ogroman uspeh.

U prošlosti je bilo teško pronaći nekoga ko je voljan da „nespretno“ komunicira sa vama. Ali sada nam tehnologija nudi najbolje igralište za vežbu.

Upravo zato su alati poput Intent tako privlačni. Nije to samo aplikacija za ćaskanje, to je pre most. Možete kucati na kineskom, a vaš prijatelj u Brazilu videće tečno preveden tekst na portugalskom. Njegov ugrađeni AI prevodilac pruža vam trenutnu pomoć kada se „zaglavite“, prebacujući vašu pažnju sa „straha od grešaka“ na „uživanje u komunikaciji“.

Omogućava vam da smognete hrabrost, da okrenete taj ključ, jer znate da će vam pomoći da otvorite bravu.

Zato, molim vas, pogledajte ponovo jezik koji učite.

Nemojte ga više posmatrati kao teret na srcu i beskrajne ispite.

Gledajte ga kao taj blistavi ključ u vašoj ruci.

Na ovom svetu, postoje bezbrojna predivna vrata, koja čekaju da ih otvorite.

Sada, koja vrata želite prvo da otvorite?