Način na koji učite jezike, možda je pogrešan od početka

Mnogi od nas su imali slično iskustvo: proveli smo godine učeći engleski, naučili bezbroj reči, ali kada sretnemo stranca, sve što znamo da kažemo je "How are you?". Ili, uvek mislimo da učenje jezika treba da počne sa "zdravo" i "hvala", kako bismo mogli da razgovaramo sa lokalcima ili putujemo.

Ali šta ako ti kažem, da postoji moćniji način učenja, koji ne teži "tečnom razgovoru", već jezik vidi kao ključ, kojim možeš da otključaš svet kojim si istinski fasciniran?

Danas želim da podelim sa tobom jednu priču. Glavni junak priče je tajvanski doktorand koji istražuje vizantijsku istoriju u Nemačkoj. Za potrebe svog istraživanja, praktično je "naterao" sebe da postane "dešifrant" nemačkog, francuskog, starogrčkog i latinskog jezika.

Učenje jezika kao detektivska igra

Zamisli da si vrhunski detektiv, koji je preuzeo hiljadama godina star nerešen slučaj – misteriju uspona i pada Vizantijskog carstva.

Slučaj je toliko star, da su svi originalni spisi (primarni istorijski izvori) napisani u dva drevna "koda" (starogrčkom i latinskom jeziku). Da bi razumeo ove primarne dokaze, moraš prvo naučiti da dešifruješ ta dva "koda".

Što je još gore, u poslednjih sto godina, neki od najsposobnijih "detektiva" na svetu (savremeni naučnici) takođe su istraživali ovaj slučaj. Oni su na svojim maternjim jezicima – nemačkom i francuskom – napisali ogromnu količinu analitičkih beleški. Njihovi istraživački nalazi su ključni tragovi za rešavanje slučaja, koje jednostavno ne možeš da zaobiđeš.

Šta da radiš?

Jedini način je da postaneš "superdetektiv" koji tečno govori više jezika.

Ovaj doktor istorije je upravo takav "superdetektiv". Njegov cilj nije bio da nauči kako da naruči kafu na latinskom, već da bude u stanju da čita Ciceronova dela i prozre hiljadugodišnju izmaglicu istorije. Nije učio nemački i francuski da bi ćaskao sa ljudima, već da bi stao na ramena divova i razumeo najsavremenija akademska istraživanja.

Vidiš, kada se cilj učenja promeni iz "svakodnevne komunikacije" u "rešavanje misterije", cela logika učenja se menja.

Tvoje "zašto" određuje tvoje "kako učiti"

Put učenja ovog doktora savršeno ilustruje ovo pravilo:

• Starogrčki i latinski: Samo čitati, ne govoriti. Njegov profesor na času nije predavao "Kako si?", već je odmah izvadio Cezarove "Galske ratove" i počeo da analizira gramatičku strukturu. Pošto je cilj bio čitanje literature, celokupna nastava se vrtela oko tog jezgra. Učio je starogrčki godinu i po dana, a nije znao ni jednostavne pozdrave, ali to ga nije sprečilo da čita teške drevne tekstove.

• Nemački i francuski: Kao "alat za rešavanje slučajeva". Morao je da vodi duboke akademske diskusije na nemačkom sa svojim mentorom i kolegama, pa je morao da bude izuzetno vešt u nemačkom – i u slušanju, govorenju, čitanju i pisanju. Francuski je, s druge strane, bio neophodan alat za čitanje ogromne količine istraživačkih materijala. Ova dva jezika su bila njegovo oružje za opstanak i borbu u akademskom svetu.

Najveća pouka koju nam ova priča daje je: Prestanite da se pitate "kako naučiti jezik", prvo se zapitajte "zašto ga učim".

Želiš li da razumeš francuski film bez prevoda? Da li želiš da pročitaš originalni roman japanskog pisca? Ili želiš da komuniciraš sa kolegama širom sveta i zajedno završite projekat?

Što je tvoje "zašto" konkretnije i hitnije, to će tvoje učenje imati više smera i motivacije. Nećeš se više opterećivati sa "ova reč je beskorisna", jer znaš da je svaka reč i svaka gramatička konstrukcija koju učiš ključ za tvoju "riznicu".

Jezik je most koji spaja svet

Zanimljivo je da je ovaj doktor svoju sposobnost govorenja engleskog jezika razvio upravo u Nemačkoj.

U njegovom istraživačkom polju okupljaju se naučnici iz celog sveta: Švedske, Brazila, Italije, itd. Kada se svi okupe, engleski postaje najpogodniji zajednički jezik. Upravo ova stvarna potreba za komunikacijom radi rešavanja problema je ono što je omogućilo njegovom znanju engleskog da munjevito napreduje.

To upravo dokazuje da je suština jezika veza. Bilo da se radi o povezivanju sa drevnom mudrošću ili povezivanju sa ljudima različitih kulturnih pozadina u današnjem svetu.

U današnjem globalizovanom svetu, svako od nas može postati takva spona. Možda ne treba da ovladaš sa četiri ili pet jezika kao on, ali posedovanje alata koji može u svakom trenutku da sruši komunikacione barijere, bez sumnje će ti omogućiti da stigneš dalje. Sada, aplikacije za čet kao što je Intent, već mogu putem ugrađene AI za prevođenje u realnom vremenu, da ti omoguće laku komunikaciju sa ljudima iz bilo kog dela sveta na tvom maternjem jeziku. To je kao da si svom umu dodao "univerzalni prevodilac", čineći povezivanje jednostavnijim nego ikada pre.

Zato, prestani da učenje jezika shvataš kao naporan posao.

Pronađi ono "zašto" koje te pokreće, pronađi "misteriju" koju želiš da rešiš. Zatim, koristi jezik kao svoj alat za istraživanje, i hrabro istraži taj širi svet. Otkrićeš da proces učenja više nije bolna borba, već putovanje otkrivanja puno iznenađenja.