Prestanite da „učite“ strane jezike – sprijateljite se s njima!
Mnogi od nas su imali slično iskustvo:
Učili smo engleski deset godina u školi, naučili bezbroj reči napamet, udubljivali se u bezbroj gramatičkih pravila, da bismo, kada sretnemo nekog stranca, jedva izustili „Hello, how are you?“. Zašto je učenje stranih jezika tako bolno i beskorisno?
Problem je možda u tome što smo od samog početka pogrešno pristupili.
Jezik uvek tretiramo kao „predmet“ koji treba proučavati, ali u stvari, on je više kao „živa osoba“, koja čeka da je upoznamo i sprijateljimo se s njom.
Razmislite, kako sklapate prijateljstva?
Nećete odmah početi da proučavate „gramatičku strukturu“ druge osobe, niti ćete tražiti da vam recituje svoj CV. Pričaćete sa njom, slušaćete koju muziku voli, gledati koje serije prati, deliti šale i priče. Sa nekim ste voljni da provedete vreme zato što vam se dopada „ta osoba“ sama po sebi.
Tako bi trebalo da bude i sa učenjem jezika.
Tajna prelaska od „neznalice“ do jezičkog stručnjaka
Imam prijatelja koji je, primenjujući pristup „sklapanja prijateljstva“, od priznatog „neznalice za jezike“ postao majstor koji govori nekoliko stranih jezika.
Dok je išao u školu, bio je loš u engleskom, francuskom i španskom. Naročito u španskom – iako je toliko sličan njegovom maternjem, portugalskom, uspeo je da padne ispit. Mrzeo je učenje napamet, na časovima su mu misli uvek lutale, a sve o čemu je razmišljao bilo je igranje fudbala posle škole.
Tradicionalna nastava bila je kao neprijatan sastanak na slepo, namećući mu „predmet“ za koji nije imao interesovanje, pa je naravno samo želeo da pobegne.
Ali, neverovatno, u srcu je uvek voleo jezike. Želeo je da razume svoje španske komšije dok razgovaraju, i privlačila ga je francuska kultura. Prava promena nastupila je kada je pronašao razloge da se „sprijatelji“ sa tim jezicima.
Svakog leta, njegova vikendica na moru bila bi puna ljudi, a rođaci i prijatelji su govorili raznim jezicima. Kada bi razgovarali na francuskom o popularnim pesmama iz tih godina ili o kultnim scenama iz filmova, uvek se osećao kao autsajder, nesposoban da se uključi u razgovor.
Ta želja da se „uklopi“ bila je kao kada želite da se pridružite nekom kul krugu prijatelja, pa nesvesno počnete da se informišete o njihovim interesovanjima. On je počeo aktivno da sluša francuske pesme i gleda britanske serije, jer je želeo da ima više zajedničkih tema sa porodicom i prijateljima.
Vidite, ono što ga je podstaklo na učenje nije bila ocena na ispitu, već „osećaj povezanosti“ – žudnja da se poveže sa ljudima i kulturom koju voli.
Kada sada može spontano da zapevuši neku staru francusku pesmu i nasmeje sve prijatelje, taj osećaj postignuća je mnogo stvarniji od bilo koje visoke ocene na ispitu.
Kako se „sprijateljiti“ sa jezikom?
Kada je shvatio ovu poentu, metoda je postala izuzetno jednostavna. Moj prijatelj je sažeo tri ključna koraka, slična trima fazama sklapanja novih prijateljstava:
Prvi korak: Pronađite „zajedničke teme“, a ne „pragmatizam“
Mnogi ljudi koji uče jezik, prvo će pitati: „Koji je jezik najkorisniji? Koji donosi najviše novca?“
To je kao da birate prijatelje samo na osnovu njihovog porodičnog porekla i statusa; takav odnos je osuđen na propast.
Prava motivacija dolazi iz vaše iskrene ljubavi. Da li volite da gledate japanske mange? Onda učite japanski. Da li ste opsednuti korejskim K-popom? Onda učite korejski. Mislite li da francuski filmovi imaju jedinstvenu atmosferu? Onda učite francuski.
Kada se istinski posvetite kulturi koju volite, uopšte nećete razmišljati o tome „koliko ste sati danas učili“. Prirodno ćete se prepustiti, uživajući u procesu, baš kao kada gledate serije ili slušate muziku. To je najsnažniji i najtrajniji pokretač učenja.
Drugi korak: Stvorite „svakodnevnu interakciju“, a ne „namerne sastanke“
U prijateljstvu je najvažnije svakodnevno druženje, a ne „formalni sastanci“ koji su sporadični.
Metoda mog prijatelja je:
- Kad se probudi: Dok pere zube i kuva kafu, sluša 30 minuta francuskog audio materijala i glasno ponavlja. Ovi jednostavni kućni poslovi ne zahtevaju razmišljanje, što je idealno vreme za „trening sluha“.
- Dok šeta: Svakog dana pređe više od deset hiljada koraka, i to vreme koristi za slušanje francuskih podkasta. Tako istovremeno vežba telo i vežba sluh.
Ovaj način „usputnog“ učenja uveliko smanjuje težinu upornosti. Jer ne „dodajete“ novi zadatak, već „iskorišćavate“ vreme koje biste ionako proveli.
Treći korak: Hrabro „govorite i razgovarajte“, a ne „perfekcionizam“
Kada ste sa novim prijateljima, najveći strah je da ćete ćutati zbog straha da ćete reći nešto pogrešno.
Suština jezika je komunikacija, a ne takmičenje u recitovanju. Niko vas neće ismevati zbog male gramatičke greške. Naprotiv, vaš trud i hrabrost doneće vam poštovanje i prijateljstvo.
Zato, govorite hrabro. Čak i ako ponavljate naglas dok hodate ulicom, baš kao moj prijatelj (njegovi prijatelji su ga čak smatrali mentalno poremećenim). Stavite slušalice, i drugi će misliti da razgovarate telefonom, što vam može pomoći da prebrodite početni strah.
Ponavljanje i imitacija su najbrži načini da jezik „internalizujete“ i učinite ga svojim. Vaša usta će razviti mišićnu memoriju, a vaš mozak će se navići na nove izgovore i ritmove.
Zato, zaboravite na ta gramatička pravila i liste reči od kojih vas boli glava.
Najbolji način da naučite jezik je da ga ne tretirate kao „učenje“.
Pronađite kulturu koja vas inspiriše, integrišite je u svoj svakodnevni život, a zatim hrabro progovorite i uspostavite istinsku vezu.
Kada budete spremni da ljubav prema ovom jeziku pretvorite u prijateljstvo sa više ljudi širom sveta, alati poput Intent mogu vam pomoći da napravite prvi korak. To je chat aplikacija sa ugrađenim AI prevodiocem, koja vam omogućava da, čak i sa ograničenim rečnikom, lako komunicirate sa izvornim govornicima širom sveta od prvog dana. To je kao da tokom prvog razgovora sa novim prijateljem, pored vas sedi prevodilac koji vas razume.
Sada se zapitajte: Sa kojim jezikom biste najviše želeli da se sprijateljite?